Pi­še: Dr Ra­do­slav T. Sta­ni­šić Film­ski i TV re­di­telj


Po po­vrat­ku u Ame­ri­ku, Majkl pi­ta Hej­ge­na o Fre­du. Hej­gen ka­že da je Rot po­bje­gao s Ku­be na­kon što je pre­ži­vio sr­ča­ni udar i da se opo­ra­vlja u Ma­ja­mi­ju; nje­gov tje­lo­hra­ni­telj je mr­tav, a Fre­do se vje­ro­vat­no skri­va u Nju­jor­ku. Hej­gen ga ta­ko­đe oba­vje­šta­va da je Kej po­ba­ci­la. Mno­go go­di­na ra­ni­je u Lo­u­er Ist Saj­du u Nju­jo­r­ku. Mir­ni, mla­di čo­vjek Vi­to, po­ku­ša­va da ži­vi skrom­no, kao po­ro­dič­ni čo­vjek i rad­nik u pi­ljar­ni­ci (sa­da je to De Ni­ro, još svjež od Scor­se­se­o­vog fil­ma ‘Opa­ke uli­ce’ (1973), ko­ji je sjaj­no osmi­slio mla­dost Bran­do­vog li­ka iz pr­vog di­je­la i do­bio svog pr­vog Oska­ra), po­sma­tra moć ko­ju ima lo­kal­ni ma­fi­ja­ški ga­zda Don Fa­nu­ći, ko­ga se svi pla­še. Mla­di Don Vi­to se li­ša­va Don Fa­nu­ći­ja, ‘re­ke­ta­ša’ i na­sr­tljiv­ca na je­di­ni mo­gu­ći na­čin, da­ju­ći mu po­nu­du ko­ju ne mo­že da od­bi­je, po­la­ko, bez ustru­ča­va­nja, za­u­zi­ma nje­go­vo mje­sto, ali ne vla­da kvar­tom na na­čin na ko­ji je to či­nio Don Fa­nu­ći. Da­kle, film ide u fleš­bek, na Vi­to­vu pri­ču gdje je Don Fa­nu­ći po­stao svje­stan po­slov­ne sa­rad­nje iz­me­đu Vi­ta, Kle­men­ce i Te­si­ja, Fa­nu­ći ho­će svoj dio. Kle­men­ca i Te­sio pri­sta­ju pla­ti­ti Fa­nu­ći­ju, ali Vi­to se pro­ti­vi i ka­že pri­ja­te­lji­ma da pre­pu­ste no­vac nje­mu i uvje­ra­va ih da će Fa­nu­ći pri­hva­ti­ti ma­nje. Vi­to pla­ća Don Fa­nu­ći­ju sa­mo 100 do­la­ra umje­sto 600 ko­li­ko je tra­žio. Fa­nu­ći pri­hva­ta i ta­ko da­je do zna­nja Vi­tu da se ne smi­je ša­li­ti s njim, iako je imao pe­tlju da mu da ma­nje. To­kom fe­šte u nji­ho­vom kvar­tu, Vi­to ubi­ja Don Fa­nu­ći­ja u nje­go­voj zgra­di.
Vi­to za­ra­đu­je po­što­va­nje u svom kvar­tu i po­sre­du­je kod lo­kal­nih pre­pir­ki. Po­sta­je šef sve br­že ra­stu­ćeg pred­u­ze­ća za uvoz ma­sli­no­vog ulja, Gen­co Oli­ve Oil.
Majkl se vra­ća ku­ći i su­o­ča­va se s gu­bit­kom ne­ro­đe­nog dje­te­ta i sta­njem u po­ro­di­ci. U me­đu­vre­me­nu, se­na­tor­ski od­bor, či­ji je član se­na­tor Ge­ri, pri­pre­ma is­tra­gu o po­slo­vi­ma po­ro­di­ce Kor­le­o­ne. Is­pi­tu­ju ne­za­do­volj­nog ‘voj­ni­ka’ Kor­le­o­ne­o­vih Vi­li­ja Ći­ći­ja, ali nje­go­vo svje­do­če­nje ni­je do­volj­no ko­ri­sno bu­du­ći da mu Majkl ni­kad ni­je da­vao di­rekt­ne na­red­be. Po­što­van i uspje­šan, Don Vi­to se vra­ća u Kor­le­o­ne da iz­mi­ri sta­re ra­ču­ne, u isto vri­je­me sti­ču­ći na­sled­stvo za svo­je si­no­ve. Još jed­nom je film pre­pun bo­ga­to osli­ka­nih li­ko­va i sjaj­nih sce­na – fi­e­sta u Ma­loj Ita­li­ji, no­vo­go­di­šnja re­vo­lu­ci­ja u Ha­va­ni. Pri­ča se vra­ća na mla­dog Vi­ta, gdje on i nje­go­va po­ro­di­ca pu­tu­ju na Si­ci­li­ju da oja­ča ko­mer­ci­jal­ne ve­ze pred­u­ze­ća za uvoz ma­sli­no­vog ulja i nji­ho­ve po­slo­ve s Don To­ma­zi­nom.
Vi­to i To­ma­zi­no po­sje­ću­ju ostar­je­log Don Ći­ća da ga pi­ta­ju za bla­go­slov. Don Ći­ćo ga pi­ta ko mu je otac, Vi­to ka­že: “Moj otac je An­to­nio An­do­li­ni, a ovo je za te­be!”, pa­ra­ju­ći mu tr­buh no­žem. Dok su na­pu­šta­li po­sjed, zad­nji pre­ži­vje­li Don Ći­ći­ov tje­lo­hra­ni­telj po­go­dio je To­ma­zi­na u no­ge, što je ovog obi­lje­ži­lo pre­po­zna­tlji­vim še­pa­njem. Ka­ko je osve­ta iz­vr­še­na, Vi­to i nje­go­va po­ro­di­ca na­pu­šta­ju Si­ci­li­ju.
Ovaj film po­sta­vlja mno­go­broj­na pi­ta­nja. Tra­ži opre­de­lje­nje ali i od­bi­ja za­va­ra­va­nje ilu­zi­ja­ma. Da li će­mo po­sti­ći pra­ve me­đu­ljud­ske od­no­se i ho­će­mo li se osje­ća­ti slo­bod­nim — to mo­že da bu­de cilj, ali je sa­svim ne­iz­vje­sno da li će­mo ga ika­da ostva­ri­ti, i da li čo­vjek up­šte mo­že da ži­vi na na­ćin ka­kav je sa­mo iza­brao. Ko­po­la sto­ga ne pri­ka­zu­je tra­ge­di­ju sla­bog i ne­moć­nog ne­go ja­kog i ne­po­kor­nog, a to je upra­vo ono što im­pre­si­o­ni­ra i go­vo­ri vi­še o stvar­no­sti, ko­rup­ci­ji, sa­mo­o­dr­ža­nju, iz­daj­stvu, ne­go ijed­na kon­ven­ci­o­nal­na op­tu­žba ili iza­zi­va­nje. Majkl se po­ja­vlju­je pred od­bo­rom. Se­na­tor Ge­ri ima svoj ma­li per­fro­mans, ta­ko što pru­ža po­dr­šku ita­li­jan­skoj ma­nji­ni u Ame­ri­ci i od­la­zi pri­je po­čet­ka su­đe­nja. Majkl iza­zi­va od­bor da iz­ve­de svje­do­ka ko­ji će po­tvr­di­ti op­tu­žbe pro­tiv nje­ga. U slje­de­ćoj sce­ni, ot­kri­va se da je Frenk Pen­tan­đe­li živ. Na­go­dio se s FBI-em i spre­man je svje­do­či­ti pro­tiv Maj­kla.
(Na­sta­vi­će se)